Grejanje na drva - kako povećati energetsku iskorišćenost drveta

Detalji: Kategorija: Energetska efikasnost; Datum objavljivanja utorak, 24 januar 2012 13:14; Pogodaka: 596

Energetska vrednost drveta

Iako je poznato da su neke vrste drveta "kaloričnije" nego druge, zapravo je prava istina da energetska vrednost drva najviše zavisi od količine, odnosno udelu vode, a manje io vrsti drveta (Tabela 1). Naravno, veliki uticaj imaju smola i lignit, te drvo sa više navedenog u sebi ima i veću toplotnu moć, što znači da Četinjače imaju višu grejnu vrednost po kilogramu od bjelogorice. Kako bjelogorično drvo ima veću gustinu, njegova toplotna moć po prostornom metru je veća, te tako 1 prostorni metar bukve ima za oko 40% veću toplotnu vrednost od prostornog metra smreke.

Razlog ovome leži u tome što Četinjače sadrže više vazduha u svojim ćelijama, što ne doprinosi težini ali povećava obim. Takođe, loženje sa crnogoričnim drvetom može biti prilično nezahvalno, jer smola stvara gusti dim, pa ložište i dimnjak treba češće čistiti.

Drvo koje se koristi za ogrev u porodičnim kućama ne bi smelo imati udeo vode veći od 25%. Svako drvo sa većim procentom vlage dovodi do pada temperature ispod optimalne, što uzrokuje povećanu količinu dima te je moguće i oštećenje samog dimnjaka. Takođe, korišćenjem prevlažnog drveta opada i njegova toplotna moć, a samim time i proizvedena toplota, budući se deo energije sadržane u drvetu troši na isparavanje vode (0,68 kVh / kg vode).

Cepanice-kvalitet i saveti pri kupovini

U nas su cepanice još uvek najpopularniji i najtradicionalniji oblik ogrjevnog drveta kojeg susrećemo. Zadnjih godina uočen je porast potražnje za kalijumovim pećima na drva, a samim time i potražnje za ogrevnim drvetom-cepanicama. Za grejanje se u nas najčešće koristi drvo bukve, graba, javora, hrasta, jasena i breze. Poznato je da bukovo drvo proizvodi jaki žar, te zbog toga ujednačeno i dugotrajno emituje toplotu, te uz atraktivni plamen gori gotovo bez iskri, što je pogodno za sve vrste kalijumovih peći a posebno one sa staklenim otvorom.

Cepanice se obično kupuju po prostornom metru, te treba znati da cepanice najčešće ne leže u potpunom dosjed (jedna do druge) što zapravo znači da kupujete 70% drveta i 30% vazduha. Količina drveta u prostornom metru zavisi io obliku drveta te o kvalitetu uklanjanja grana. Takođe, postoji i mogućnost kupovanja po težini, ali tu treba voditi računa o vlažnosti drveta. Izuzetno je važno kupovati suvo drvo, jer sa svežim i mokrim drvetom kupujete i vodu sadržanu u drvetu, ai ogrijeva vrednost je niža nego kod suvog drveta (Slika 1.).

<- Slika 1.

Skladištenje i korišćenje drveta

Kao što je već i gore navedeno, procenat vlage u drvetu igra izuzetno veliku ulogu na toplotnu vrednost drveta. Sveže pripremljena drva sadrže čak i do 50% vode u svojoj težini pa je shodno tome i njihova toplotna moć vrlo mala. Smatra se da ogrevno drvo postiže potrebnu suvoću, zavisno o vrsti drveta, tek nakon 1-2 godine skladištenja. Procenjuje se da je iz cepanice prosečne veličine sa početnim sadržajem vlage od otprilike 50% potrebno pre upotrebe izvući 475 ml vode, odnosno, gotovo pola litre. (Slika 2.). Kako je drvo prirodni materijal, podložno je prirodnom procesu raspadanju, stoga je potrebno u što kraćem roku postići optimalni udeo vode u iznosu od 20%. Može se računati da drvo, suvo i uskladišteno, zbog prethodno navedenog procesa godišnje može izgubiti čak i do 3% grejne vrednosti. Prilikom loženja nikako se ne savetuje da koriste trulo, zaprljano ili drvo tretirano hemikalijama, budući da bi isto brzo zagušilo vatru, stvorilo naslage čađi u dimnjaku i samom sistemu grejanja, te u slučaju korišćenja tretiranog drveta, može doći i do proizvodnje toksičnih i kancerogenih jedinjenja i emisija pri sagorevanju.

<- Slika 2.

Neki od saveta za pravilno skladištenje cjepanica su:

Cijepati drvo na što manje cepanice jer se time povećava površina u dodiru sa okolišnim vazduhom pa se time pospešuje i ubrzava postupak sušenja,
Drvo po mogućnosti uskladištiti na sunčanim mestima izloženim vetru i obavezno na suvoj podlozi,
Osigurati zazor između drveta i tla od najmanje 20cm kako bi se sprečilo prelazak vlage iz tla,
Nikako ne skladištiti sveže cepanice u zatvorenim, a posebno ne u vlažnim prostorijama (npr podrumu), te ih ne umatati materijalima koji bi usporili ili prekinuli proces sušenja,
Nakon letnjeg perioda sušenja drvo je poželjno zaštiti od padavina.