Primer poboljšanja energetske efikasnosti
- Detalji
- Kategorija: Energetska efikasnost
- Datum objavljivanja utorak, 14 februar 2012 13:47
- Pogodaka: 404
Pokazaćemo na konkretnom primeru šta je urađeno na jednom stabenom objektu da bi se poboljšala njegova energetska efikasnost.
Objekat je sagrađen u okolini Novog Sada krajem 1979 godine. Sastoji se od prizemlja, sprata i tavana. U prizemlju je dnevni boravak, kuhinja sa trpezarijom i kupatilo a na spratu su dve sobe i kupatilo. Spoljni zid je od cigle (25cm + 12cm), omalterisan i spolja i iznutra, dakle malo preko 40cm. Korisna površina je 115m2. Vreme i uslovi kada je građen su diktirali i kakva će stolarija biti ugrađena. U ovom slučaju su to bili drveni vrata i prozori sa po dva krila (spoljašnje i unutrašnje). Nije postojala nikakva toplotna izolacija. Ne postoji klasičan podrum koji je ispod kuće, već sa dvorišne strane postoji velika terasa ispod koje je podrum.
Prvobitni sistem grejanja je bio na topao vazduh. U podrumu je bila ozidana prostorija iz koje su išle cevi kojima je distribuiran topao vazduh u stambene prostorije. U toj prostoriji je bila velika peć na čvrsto gorivo koja bi zagrevala vazduh. Do svake stambene prostorije su išle dve cevi jedna za dovod toplog vazduha a druga za povrat hladnog (nalazila se nisko pri podu). Ispostavilo se da sistem nije mogao dobro da funkcioniše jer su prostorije sa ulične strane bile previše daleko od kotlarnice i topao vazduh je teško dolazio do njih. Naknadno su ugrađivani ventilatori koji su imali zadatak da veštački pokreću vazduh ali to je samo delimično poboljšalo situaciju. Evidentno je da bi se mnogo bolji efekat postigao da je kotlarnica mogla da bude postavljena centralno ispod objekta. Kao što znamo topao vazduh je ređi i kreće se gore a ne njegovo mesto dolazi hladniji gušći vazduh. To je imalo efekta u prostorijama koje su na vertikali koja je tik uz podrum, dakle sa dvorišne strane. One su bile izuzetno tople. Tada se nije puno vodilo računa o efikasnosti pa se tačno ni ne zna koliko je bila potrošnja energenata kod ovakvog sistema grejanja.
1986 je ovaj sistem kompletno demontiran i uklonjen a postavljeno je radijatorsko grejanje sa kotlom na čvrsto gorivo. Postojala je i mogućnost montiranja gorionika na naftu pa je i on ugrađen. Upotrebljavano je tzv. LOŽ ULJE koje je u stvari bilo nafta na koju se nije plaćao porez. Postoji evidencija koliko je trošeno po sezoni, prosek je bio oko 2.400 l. Cena i platežna moć u tom periodu i sada se ne može porediti. Tada je prosečan čovek mogao to da plati. U sadašnjim uslovima možete zamisliti koliko bi koštalo 2.400 l nafte. Sa druge strane pomislite samo na zagađenje.
Krajem 80-tih i početkom 90-tih je u upotrebi bilo čvrsto gorivo, najčešće kombinacija drveta i ugalja.
Zatim 91 godine kroz naselje prolazi gasna mreža. Instaliran je gasni kotao fabrike UNION iz Sente. Vlasnik kuće priznaje da je u to vreme grejanje na gas bilo pravi blagoslov za njega, jer je gas bio prilično jeftin energent. Sa druge strane nije bilo potrebe da se loži i čisti kotao, bilo je dovoljno podesiti termostat u prostoriji na željenu temperaturu. U tom periodu u najhlasnijim zimskim mesecima (decembar i januar) trošeno je prosečno oko 550m3 gasa po mesecu, a po sezoni oko 2.000-2.200m3. Temperatura u prostorijama u prizemlju je bila između 20 i 21 stepen Celziusa. Prostorije na spratu u kojima se spava su imale nižu temperaturu oko 18 stepeni. Nakon 16 godina upotrebe stari gasni kotao je zamenjen novim, savremenijim, proizvođača VIESSMANN iz Nemačke. Bio je podešen tako da mu maksimalna angažovana snaga bude 18KW, od mogućih 24KW. Primećena je manja potrošnja gasa, dok su temperature prostorija ostale iste. Za smanjenje potrošnje delom je zaslužno ekeltronsko zapaljenje gasa (varnicom) kod novog kotla, za razliku od starog koji je imao pilot plamen koji je konstantno gorao. Stari je trošio oko 27 m3 mesečno samo za to. Novi kotao je imao mnogo efikasniji izmenjivač toplote sa mnogo manje vode, ali sa većom radnom površinom, što takođe delom doprinosi manjoj potrošnji. Zabeleženi maksimum sa novim kotlom je oko 460m3.
Sledeće sezone zamenjena je kompletna stolarija na kući. Ugrađeni su Al prozori i vrata sa dvostrukim ostakljenjem. Prozorski otvori imaju površinu od oko 22m3. Neki od prozora nisu zamenjeni prozorima već fiksnim zastakljenim delom, koji se ne otvara. Razlog za to je što stari prozori na tim pozicijama skoro da nisu ni otvarani, jer nije postojala potreba. Fiksni deo je za razliku od prozora približno duplo jeftiniji, što je smanjilo ukupan trošak zamene prozora. Naredna slika prikazuje novi Al prozor, srednji deo se može otvoriti a sa leve i desne strane su fiksni delovi.
Prethodno su tu bila dva dvokrilna prozora, a samo je jedan otvaran. Drugi je otvaran samo kada ga je trebalo oprati. Upotrebom fiksnog dela umesto prozora staklo ima veću površinu pa ulazi više svetla u prostoriju, što je izuzetno bitno tokom sunčanih dana u zimskom periodu. Važno je napomenuti da stakla nisu ni niskoemisiona niti su punjena Argonom, što pogoršava termičke karakteristike prozora.
Nakon toga je postavljena DEMIT fasada sa stiroporom debljine 8cm.
Na tavansku ploču je postavljeno 15cm stiropora (3x5cm). Pored toga je na zid sa tavanske strane zalepljen jedan red stiropora koji se nastavlja na stiropor koji je postavljen na tavansku ploču, da bi se ublažio efekat termičkog mosta. Terasa sa ulične strane je takođe izolovana, prvo sa 2cm stirodura na gornjoj strani a na svim ostavlim stranama je zalepljen stiropor 2 cm. Na gornjoj strani su nakon toga postavljene košuljica i pločice.
Podovi u prizemlju nisu izolovani. Ispod objekta nema podruma, te je tokom gradnje nasuta zemlja, izlivena betonska ploča i postavljene podne obloge (pločice i parket). Izolacija podova prizemlja bi bila prilična investicija nakon ovoga. Vlasnik je zadovoljan ternutnom potrošnjom energenata te je to ostalo neizolovano. Jedino što je urađeno da se uticaj ovog dela objekta na energetsku efikasnost ublaži jeste to da je izolovan temelj sa spoljne strane, onaj deo koji je iznad zemlje. Gledano sa druge strane u letnjem periodu ovaj deo objekta utiče na klimu u čitavom objektu, jer deo toplote odlazi preko poda u zemlju. To znači da su retki dani kada je potrebno uključivati klimu, jer temperatura ne prelazi 27 stepeni Celziusa.
Ne treba zanemariti ni činjenicu da je tavanski otvor dodatno izolovan vratima koja se nalaze sa gornje strane, a promenjena su i donja vrata sa merdevinama.
Ona imaju rešenja za šrafljenje bez termičkih mostova, tačnije šrafovi ne prolaze kroz čitvau konstrukciju vrata.
Takođe imaju i deklarisanu toplotnu provodnost od 1.22W/m2K
Na zid iza radijatora je postavljena reflektujuća folija.
Zašto folija? Radijator greje prostoriju jednim delom toplotnim zracima koje emituje, a delom zagrevanjem vazduha koji struju kroz njegove otvore i oko njega. Zračenje se odvija u svim pravcima, a pošto nije neophodno zagrevati zid iza radijatora na temperaturu veću od temperature prostorije folija služi da emitovane zrake reflektuje u pravcu prostorije.
Nova stolarija je dovela do toga da je nekontrolisano strujanje vazduha značajno umanjeno, te se prostorije često provetravaju otvaranjem prozora. U nekim prostorijama kao što je kupatilo neretko ostaju konstanto otvoreni (iskipovani) prozori.
Angažovana snaga gasnog kotla je smanjena na 13KW.
U zavisnosti od godišnjeg doba vodi se računa o uticaju sunčevih zraka na temperaturu u prostorijama. Tako na primer u letnjem periodu prosotrije koje su okrenute ka jugu terba zaštiti od direktnih sunčevih zraka kako bi se izbeglo dodatno zagrevanje. Prostirija u prizemlju (dnevna soba) je zaštićena terasom prostorije iznad. Prostorija iznad (spavaća soba) se štiti spuštanjem roletni. U zimskom periodu treba obezbediti nesmetan prodor sunčevih zraka, što znači da roletne prostorije na spratu bivaju podignute kada je sunčan dan, dok terasa ne sprečava prodor zraka u dnevnu sobu jer je Sunce zimi nisko na horizontu.
Sve navedene promene na objektu dovele su do toga da maksimalna mesečna potrošnja gasa ne bude veća od 250 m3. Za zimu 2010/2011, period od oktobra do aprila potrošeno je oko 1.000 m3, što predstavlja oko 50% od nekadašnje potrošnje. Pri tom temperatura u toku 24h fluktuira između 21 i 22 stepena Celziusa, u svim prostorijama.
U letnjem periodu temperatura u prostorijama ne prelazi 27 stepeni, pri tom se klima uopšte ne uključuje. Deo zasluga za to snosi, kao što je napomenuto i neizolovan pod koji jednim delom hladi prostoriju.
Poređenje sa stanom iste kvadrature:
Daljinsko grejanje se plaća tokom čitave godine i u Novom Sadu iznosi oko 84 din/m2 mesečno. U ovom slučaju za 115m2 cena je oko 9660 dinara mesečno samo za grejanje, što na godišnjem nivou iznosi oko 116.000 dinara. U slučaju kuće pomenutih 1.000 m3 gasa košta oko 42.000 dinara, kada se to podeli na 12 meseci dolazimo do cifre od 3.500 dinara. To je skoro tri puta jeftinije. Za duplo manji stan od 60 m2 mesečno treba izdvojiti oko 5.000 din, što na godišnjem nivou iznosi oko 60.000 dinara a to je opet skuplje nego za predmetnu kuću.
Zaključak: Vrlo je važno da sve navedene stvari budu urađene i naravno, urađene kako treba, tek nakon toga je moguće pričati o uštedi. Kad vam neko kaže da ćete ako stavite stiropor na spoljne zidove sigurno uštedeti 60% na grejanju, znajte da nije iskren. Nije dovoljno samo termički izolovati spoljne zidove, treba to uraditi i na tavanu i podovima, maksimalno izbegavajući termičke mostove. Smanjiti nekontrolisano strujanje vazduha na minimum, valjano zatvoriti tavanski otvor ako se nalazi unutar grejanog prostora. Ugraditi kvalitetnu stolariju koja će biti dugotrajna i neće menjati karakteristike, tj. kriviti se nakon izvesnog vremena i koja će dobro zaptivati. Sistem za grejanje mora biti efikasan, kako bi izvukao maksimum iz energenta koji je u upotrebi. Kada se sve sumira dolazimo do zaključka da se ništa ne sme zanemariti i da svaka i najmanja stavka utiče na uštedu.
Izvor: ekoneimar.com
