Drvene kuće, vek trajanja, prednosti i mane
- Detalji
- Kategorija: Tekstovi
- Datum objavljivanja ponedeljak, 07 novembar 2011 16:16
- Pogodaka: 1889
Bilo da se radi o drvetu, kamenu ili betonu - ukupan vek korišćenja porodičnih i dvoobiteljskih kuća procenjuje se danas na oko 80 godina. Tehnički vek trajanja moderne drvene kuće iznosi čak 150 do 200 godina. Postoje i kuće sa drvenom rešetkastom konstrukcijom stare 500 godina, čiji tehnički vek trajanja ni blizu nije istekao!
Neke banke procenjuju moderne drvene kuće više nego objekte masivne gradnje. Većina novčanih instituta uzima u obzir prilikom finansiranja odnosno kreditiranja činjenicu grade li se kuće unutar sistema osiguranja kvaliteta. "I upravo je to kod drvenih kuća češće slučaj nego kod tradicionalne masivne gradnje". "Regulisanim procesom kreditori pretpostavljaju da će drvenih kuća biti izgrađena do kraja". U budućnosti će građevinsko-fizička svojstva kao što su grejanje i potrošnja energije snažnije uticati na posredovanje vrednosti. I tu drvena gradnja ima bolje izglede od uporedivog masivnog načina gradnje jer drvene kuće u pravilu troše manje energije.
Kod drvenih kuća nema većeg rizika od požara
Požarna zaštita nije razlog da bi se odrekli drvene kuće. Drvene kuće kao i svi drugi načini gradnje ispunjavaju sve važeće zahteve u pogledu protivpožarne zaštite. Drvo kao konstrukcijski materijal oblaže se u pravilu gipsanim pločama. I masivni drveni građevinski elementi kao što su grede i podupirači ne izgaraju tako lako. Oni se karboniziraju samo na površini, drvo već prirodno ima malu toplotnu provodljivost. Zato konstrukcija zgrade i pri visokim temperaturama duže vreme zadržava svoju stabilnost. Ispitivanja širom sveta dokazal su da kod povećane upotrebe drveta nema većeg rizika od požara. Rizik od nastanka požara ne zavisi o konstrukcionom materijalu kuće već o njenom unutrašnjem uređenju, o starosti i ponašanju stanara, o stanju elektroinstalacija i sličnim faktorima.
Takva saznanja dovela su do izmena građevinskih pravilnika Umesto ranijih trokatnih objekata od drveta sada su dozvoljeni petokatni stambeni objekti. U Švajcarskoj su od januara 2005. godine dozvoljeni čak objekti sa drvenim načinom gradnje od šest spratova te oblogama fasade od drveta i do osam spratova.
Veća zvučna i toplotna zaštita kod modernih drvenih konstrukcija
Moderne drvene konstrukcije zidova i plafona grade se u više slojeva i usklađuju se međusobno tako da je prenos zvuka optimalno smanjen. Tako se bez problema mogu ispuniti i povećani zahtevi u pogledu zvučne zaštite. U zidne konstrukcije postavlja se I toplotna izolacija koja štedi prostor. U skladu s tim male su i debljine zidova, a to istovremeno znači i manju potrošnju površina. To znači: kod istih U-vrednosti (koeficijent toplotnog prolaza - ranije k-vrednost) i istih termoizolacionih svojstava u pravilu su drvene konstrukcije znatno tanje od masivnih zidova te tako zahtevaju manje konstrukcijske površine. Tu još dolazi i mala toplotna provodljivost drveta. Gotovo da ne postoji drugi građevinski materijal kojim se tako lako može konstruisati visoko izolovani Omotac zgrade, bez toplotnih mostova kao što je to slučaj s drvetom ". Posledica toga je da se za veliki broj pasivnih kuća kao konstrukcijski materijal koristi drvo i drveni materijali.
Zbog svojih ekoloških prednosti drvena kuća budućnosti biće u stanju rekuperirati energiju utrošenu za njenu gradnju i to u kombinaciji sa solarnom energijom ili nekim drugim tehnikama dobijanja energije. Naročito ako se koristi u centralnim delovima gradova, u višespratnim oblastima, te u neiskorišćenom uskom građevinskom prostoru, a kao kuća koja dobija energiju može snabdevati i susedne spomenički zaštićene zidove. Kombinacijom biogenog građevinskog materijala drveta, koji je sam po sebi prilikom eksploatacije i proizvodnje siromašan energijom, s tehnologijama dobijanja energije naše kuće će u budućnosti biti više male fabrike energije nego potrošači energije.
PREDNOSTI DRVENIH KUĆA
Zašto želite da graditi drvenu kuću? Koje prednosti očekujete? Koja su Vaša iskustva o stanovanju u drvetu? Bi li se opet odlučili za gradnju od drvet "? Čitavim nizom takvih pitanja jedna mlada inženjerka građevine iz Švedske konfrontirala je u Nemačkoj sve starosne grupe (od 30 godina i dalje) najrazličitijih zanimanja, i svi su imali jedno zajedničko: oni su svi živeli u drvenim kućama (evtl. u unajmljenim kućama) ili su želeli graditi drvenu kuću.
Svi ispitanici sa iskustvom o drvenim kućama izjavili su da bi u svako doba opet gradili drvenu kuću. Temeljno zadovoljstvo jedva da je bilo zatomljeno iskustvenim problemom (često nazvanim: sleganje blok kuće) Pozitivna iskustva su prevagnula!
Često je bilo rečeno da drvene kuće nude bolju klimu stanovanja od masivnih kuća. Većina ispitanika opisala je svoje kuće kao "hladne po ljeti i tople zimi". Za sve je bila važna mikro klima, bez štetnih supstanci i opterećenja zračenjem. U drvenoj kući površine su toplije, a prostorni vazduh nije tako vlažan. Većina vlasnika kuća nazvala su "veći kvalitet stanovanja" kao argument-a gotovo svi ispitanici naveli su "bolju klimu" kao važan argument za drvenu gradnju. Razlozi kao "zdravo stanovanje i ekološka / biološka nedvojbenost" javljali su se u mnogim odgovorima.
Interesantni su takođe razlozi i reference koji su doveli do odluke o drvenoj gradnji. Rezultati istraživanja pokazali su najrazličitije razloge, na primer iskustvo stanovanja u drvenim kućama u Skandinaviji ili u Alpima koji su pobudili interes za drvenom gradnjom. Naravno navedeni su bili i cenovni aspekti. Upravo mlađa populacija ispitanika navela je troškovne aspekte - ali ne samo zbog povoljnih troškova gradnje, već i zbog povoljnih troškova grejanja. Takođe je pomenuto i kratko vreme gradnje kao ograničavajući faktor ukupnih troškova. Mogućnost sopstvenog angažmana tokom gradnje bila je važna za mnoge ispitanike-i to ne samo kao mera štednje već i kao direktno, aktivno učešće u gradnji sopstvene kuće.
I to se poklapa sa iskustvima specijalizovanih prodavaca kompanije Holzland. Uve Jakobsen specijalizovani trgovac, ai sam tesar po struci kaže: "Vlasnici kuće realizuju jedan posve jedinstven odnos prema kući učestvujući aktivno u njenoj izgradnji. Mi našim kupcima međutim takođe kažemo i gde su granice-dakle gde je nužno angažovati stručnjaka. "
NEDOSTACI DRVENIH KUĆA
Nedostaci drvenih kuća? I tu su izjave bile jasne. Kao problem navedeno je "skupljanje" i "sleganje" blok kuća. Ocene problema kvaliteta zbog recimo nedovoljnog isušivanja bile su začuđujuće blage. "Takvo što događa se kod prirodnih građevinskih materijala, ai posledice se mogu sanirati!" Neki od stanara drvene kuće poželeli su bolju zvučnu izolaciju, dok su drugi opet hvalili njena akustička svojstva.
I aspekti kao "vek trajanja" i "održavanje" kod drvene kuće ocjenjeni su začujuće dobro. Čak i kada su za održavanje vrednosti kuće neophodni kraći intervali bojenja: prednost predstavlja mogućnost izvođenja radova u vlastitom aranžmanu. Investitor drvene kuće: on ne želi graditi za večnost. Vreme trajanja moderne drvene kuće smatra se oko 100 godina što je njemu sasvim dovoljno!
Ispitanici su izrazili i svoje mišljenje o dominaciji masivnih kuća na nemačkom tržištu; neki su to nazvali tradicionalnim razmišljanjem-neki jakim lobijem građevinske industrije, dok zainteresovani za drvo kao građevinski materijal nisu dovoljno aktivni i glasni, ponekad samo komuniciraju vrlo oprezno. Bolja prezentacija dobrih primera gradnje drvenih kuća i više isticanja prednosti drveta kao građevinskog materijala mogle bi biti od koristi Dakle; više i bolja dokumentacija.
Rezultati ove anketne akcije daju izvesti sledeći zaključak; kod investitora i vlasnika kuća u Nemačkoj postoji pozitivo atmosfera kada je u pitanju prirodni materijal drvo, određeno s jedne strane čvrstim argumentima i razlozima, s druge strane samo "ljubavlju prema drvetu". Važan argument mnogim investitorima drvenih kuća jeste želja za kućom koja će se graditi u saglasju sa principima obnovljivosti i održivosti, kuća čija gradnja neće negativno uticati na okolinu te kuća čija upotreba će zahvaljujući manjoj potrošnji energije biti više ekološka.
Izvor: gradimo.hr
