Kapilarna vlaga

Detalji

b_250_200_16777215_00___images_tekstovi_2011_novembar_03-72260333-8d64-4e9b-a245-8fb90ccde6ef.jpgZa zaštitu od atmosferske vode koriste se vodoodbojni malteri a na neomalterisana pročelja vodoodbojni premazi. Podzemnu vodu treba sniziti ispod nivoa zida.

Kućne instalacije treba popraviti da ne cure. Kao ozbiljan problem preostaje borba sa kapilarnom vlagom. Postoji više metoda zaštite ziđa od delovanja kapilarne vlage.

 

Mehaničkim postupkom odvaja se na željenom nivou suvi deo zida od vlažnoga. To se postiže postepenim ubacivanjem zaptivnog sloja po celoj debljini i dužini zida. Da bi se zaptivni sloj umetnuo potrebno je ukloniti malter iz horizontalne sljubnice što se iz statičkih razloga može učiniti jedino u kampadama. Umetanjem talasastih metalnih ploča, obično od nerđajućeg čelika, sa pomoću posebne mašine koji pri uguravanju ploče u sljubnica istovremeno vibracijom izbacuje malter ostvaruje se potpuni prekid dizanja kapilarne vlage. Trenje koje se može ostvariti na spojnici lim - zid mora biti bar toliko kolika je bila na smicanje zida kako pri delovanju horizontalnih sila zid ne bi proklizao. Redovno je taj uslov zadovoljen. Postupak nije primenjiv za zidove koji nemaju uredne horizontalne sljubnice po celoj debljini zida, npr za kamene zidove izvedene u obliku troslojnog zida s lomljenim kamenom u srednjem sloju. U tom je slučaju potrebno Lancast ili kružnom testerom za kamen iseći prostor u koji će se umetnuti metalna ploča a preostali se međuprostor injektira malterom koji ima neznatno skupljanje.

Elektrohemijskim (elektrokinetičkim) postupkom koji se osniva na elektroosmozi i elektrolizi tj na odvođenju nabijenih jona vodonika i kiseonika iz kapilara zida. Za to je potrebno uspostaviti stalni tok električne struje između instaliranih anoda i katoda. Postupak ne daje trajno zadovoljavajuće rezultate jer se nakon početnog isušenja vlaga u zidu nakon 3-5 godina ponovo povećava.

Kad se dva različita materijala dodiruju na dodirnim površinama nastaje razlika potencijala. Granične površi su električno nabijene, a suprotni naboji su u ravnoteži. Tako uravnotežen sistem postoji i između čestica ziđa i vode u njemu. Ako se sistem od dva materijala dovede pod delovanje električnog polja, između katode i anode, kretaće se pozitivni naboji u smeru katode ili negativni naboji u smeru anode - zavisno o tome koji od dva materijala ima veći potencijal. U sistemu zid - voda, molekuli vode su pozitivno naelektrisane i pokretljive, pa će one migrirati prema katodi. Taj proces naziva se elektroosmoza. U zidovima starih zidanih zgrada ne postoji hidroizolacija, pa se vlaga iz terena i temelja može delovanjem kapilarnih sila popeti i nekoliko metara.

Smer toka vode u vlažnim zidovima može se ugradnjom (nametanjem) električnog polja u području kvašenja promeniti, čime se postiže isušenje zida. Potrebno je da se anode ugrade uz gornji rub zone kvašenja, a katode uz donji rub zidova ili temelja. Time će se tok vode promeniti odozgo na dole. Za sprečavanje kapilarnog dizanja vlage mogu se primeniti dva različita rešenja: a) nametnuti napon iz stalnog izvora struje ib) prirodni galvanski element koji će stvoriti napon potreban za prekid kapilarnog dizanja vode. Za vlažnije zidove efikasniji je prvi sistem ali on zahteva stalni priključak električne energije. Nakon isključivanja izvora struje preti ponovno opasnost od kapilarnog dizanja vode, ako drenažom nije nivo vode uz zgradu spuštena ispod nivoa temelja. Elektrode se u zidove ugrađuju na horizontalnom rastojanju od oko 0,4-0,6 m, kako bi se stvorilo električno polje u celoj masi navlaženog zida.

Postupkom injektiranja u uklanjanju vlage iz zida dosad su postignuti dobri uspesi. U ziđe se injektira sredstvo koje deluje tako da zaptiva pore, da ih sužava ili ih učini vodoodbojnim (hidrofobnim). Kapilarna vlaga diže se kroz pore i kapilare koje u zidu imaju širinu 1-2/1000 mm. Stoga sredstvo mora imati takva svojstva da u njih uđe, suzi ih ili zabrtvite ili učini vodoodbojnim i tako spreči dizanje vlage iznad injektirane nivoa. Kao ravni za injektiranje bira se ona ispod nivoa poda prizemlja ili između temelja i zida. U toj se nivou izbuši niz koso, prema dole nagnutih rupa, koje se zatim otpraši vazduhom pod pritiskom ili isperu vodom. Zatim se u njih injektira odabrano sredstvo. Razmak rupa zavisi od sposobnosti zida da upije injekcijsku masu. Rupe se mogu bušiti sa oba lica zida pri čemu se moraju preklopiti. Stoga se sa svake strane zida buši do 2 / 3 debljine zida. Po visini se rupe mogu bušiti u 1-3 međusobno izmaknuta reda. Što je razmak rupa manji to je pouzdanost postupka veća. Injektirati se može bez dodatnog pritiska tako da sredstvo prodire u zid gravitacijom ili uz dodatni pritisak pomoću kompresora. Injektiranjem pod pritiskom brže se ispunjavaju veće šupljine u zidu i pukotine, dok za injektiranje kapilara i pora pritisak nije presudan. Pri injektiranju pod pritiskom prethodno je potrebno da blokira sve površinske pukotine. Kapilare se u zidu ispunjavaju sporo, zavisno od osobina sredstva.


Povoljno je, ako je moguće, da se pre injektiranja zid prosuši (zagrevanjem, provetravanjem, odabirom povoljnog perioda u godini) jer se tada injekcijskoj masi neće odupirati voda u kapilarima koja svojim otporom može i sprečiti širenje sredstva u kapilare.

Sredstva koja se primenjuju na injektiranje protiv vlage su vodeno staklo (Na2SiO3), kalijski vodeno staklo, kalijski metasilikonat, kalijski propilsilikonat, silikonske mikroemulzije, parafini, organske smole kao što su akrili, polietanske smole, epoksidne smole, bitumenske emulzije mikrocementne emulzije i dr Broj dobavljača zbog velikih potreba na tržištu je vrlo velik, ali je kvalitet i uspešnost pojedinih sistema nije dovoljno ispitana i proverena. Danas još ne postoji normirana metoda ispitivanja takvih sistema pa u primeni treba biti obazriv i tražiti reference ponuđača.

U nastavku se prikazuje postupak injektiranja ziđa parafinom kao sredstvom za zaptivanje kapilara kojim se postižu dobri uspesi u sanaciji vlažnih zidova. Ujedno je to materijal koji se ponaša "prijateljski prema životnoj sredini" (engl. environment friendli) i bezopasan je za ljude.

U izbušenu i otprašena rupu umetne se grejno telo. Ono zagreva okolinu rupe i do +100 ° C i time pospešuje isparavanje vode iz ziđa. Zatim se otopljeni parafin uliva u rupu te postepeno prodire u prazne kapilare. Grejno telo neprekidno održava parafin u tekućem stanju. Parafin se, zavisno o sastavu, tali na +60 ili +95 ° C. Injektiranje traje nekoliko sati a penetracija parafina ovisna je o kapilarnim silama i otporima trenja u kapilarnom sistemu, što se može po određenim formulama i proračunati. Istovremeno se može ubrizgati cela "baterija" od više rupa. Količina koja se može utisnuti u pore i kapilare približno je jednaka ukupnom obimu pora i kapilara u zidu (1-2,5 ℓ po bušotini). Razmak bušotina je 10-12 cm, a profil bušotine do 20 mm.


Efikasnost materijala za injektiranje ziđa kao zaštite od kapilarne vlage

Ako u zidu nije izvedena ili je oštećena horizontalna izolacija, vlaga će prodreti iz vlagom bogatog tla u ziđe iu njemu će se rasprostirati različitim putevima. Prenos vlage pretežno nastaje u kapilarnim porama u smeru odozdo na gore. Stoga je cilj naknadne horizontalne izolacije protiv vlage pomoću injektiranja hemijskih sredstava u celosti zaustaviti prenos vlage kroz pore u odabranoj horizontalnoj ravni ili ga bitno smanjiti.

Kako se na tržištu nalazi mnogo materijala za injektiranje čiji je cilj naknadno zaustavljanje prodora vlage u zidu i kako se ti materijali međusobno razlikuju po sastavu i delotvornosti očito je da je potrebno ustanoviti jedinstvene postupke ocene njihove efikasnosti. Ocena injekcionih materijala kao i zahtevani postupci izvođenja izolacije protiv vlage trebaju poslužiti proizvođaču, izvođaču i investitoru pri donošenju odluke, razlikovanju bezbednosti i složenosti pojedinog postupka i ograničenjima u primeni. Ograničenja primene pojedinih materijala su (na dosad nedovoljno ispitan način) povezana s količinom rastvorljivih soli u zidu is postojećom vlažnošću ziđa. Tako je npr utiskivanje injekcijske smjese teže u porama koje su ispunjene vodom a lakše u zidu prosušenom neposredno pre injektiranja.

Podaci o delotvornosti injekcionih materijala u zavisnosti od stepena vlažnosti ziđa mogu se dobiti samo na osnovu prethodnih ispitivanja na licu mesta (in situ) koja je prethodno proveo proizvođač ili na osnovu iskustava pri primeni određenog materijala. Rezultati laboratorijskih pokusa opisani u literaturi mogu se za praktične svrhe koristiti samo vrlo ograničeno. Razlog je u činjenici što u eksperimentima nije uzet u obzir stepen provlaženosti stvarnog ziđa i što su kriterijumi objektivne ocjene uspješnosti injektiranja manjkavi.

Izvor: gafos.hr
   
   

Koliko je po vašem mišljenju važna obnova i modernizacija železnice?  

Veoma je važna možda i važnija od drugh problema - 59.4%
Jednako je važna kao i ostali problemi u državi - 34.4%
Manje je važna - 3.1%
Nije važna - 3.1%

Total votes: 32
The voting for this poll has ended on: 26 avg 2013 - 08:00
   
   
   
   
   
© 2006-2012. NP Network doo