Prirodno osvetljenje
- Detalji
- Kategorija: Tekstovi
- Datum objavljivanja sreda, 22 februar 2012 15:43
- Pogodaka: 65
Usled konstantnog rasta cene energenata, a samim tim i električne energije, svetsko tržište, a i potrošači, sve se više okreću ka opcijama koje štede ili akumuliraju energiju. Kada govorimo o osvetljenju u stambenim objektima, danas postoji čitav niz lampi, sijalica, prekidača i rasvetnih sistema koji štede energiju koja se troši na osvetljenje.
Ipak, najbolji način da uštedite električnu energiju za osvetljenje je da je uopšte ne koristite. Pored svih današnjih rasvetnih sistema, projektanti, a i sami korisnici stambenih objekata, sve više zaboravljaju na mogućnost, ali i neophodnost prirodnog osvetljenja.
Prirodno svetlo je zdravije za ljudski organizam od veštačkog, besplatno je i na raspolaganju je gotovo svima. Naravno, kada govorimo o prirodnom osvetljenju, većina odmah pomisli na prozore. Prozori jesu osnovni izvor prirodnog osvetljenja u stambenim objektima, ali ne i jedini.
Da bismo što više iskoristili prozore kao izvor prirodnog svetla, moramo voditi računa o orijentaciji objekta, veličini i broju prozora, kao i o podneblju u kome se objekat nalazi. Ovakvim sistematskim pristupom obezbeđujemo dnevnu svetlost tokom čitavog perioda obdanice, a samim tim smanjujemo potrebu za veštačkim osvetljenjem, koje troši energiju.
U toplim klimatskim uslovima, prevelika izloženost suncu dovešće do pregrevanja unutrašnjosti objekta i proizvesti veće troškove za rashlađivanje prostorija. Stoga u takvim klimatskim podnebljima ne treba previše izlagati objekat južnoj strani, gde se sunce nalazi gotovo tokom celog dana, a prozore treba više orijentisati na ostale strane objekta. U hladnijim klimama je obratno, mada čak i u hladnijim klimama treba obratiti pažnju da se prozori izrađuju sa sistemima za zamračivanje.
To mogu biti nadstrešnice koje će onemogućiti letnjem suncu da prodire kroz prozore u kuću, ali omogućiti zimskom suncu, kada je sunčeva putanja niža, da što više osvetli unutrašnjost. Pored toga, u toplijim klimama može se posaditi vegetacija ispred prozora, koja će na prirodan način blokirati višak sunčevog zračenja. U svakom slučaju, nije na odmet postaviti kapke ili šalokatre, koje se mogu zatvoriti kako bi sprečile preterano zagrevanje prostorija putem prozora. Ovo važi kako za prozore postavljene na zidovima, tako i za krovne prozore, bilo da su pokretni ili fiksni.
Prozore ne treba posmatrati samo kao membranu koja propušta svetlost, a većim delom sprečava ostale spoljašnje klimatske elemente da prodru u unutrašnjost zgrade. Prozori izrađeni od različitih materijala, koji u drugačijoj meri propuštaju ili odbijaju određene talasne dužine sunčeve svetlosti, ponašaju se kao selektivne membrane i kad je svetlost u pitanju. U zavisnosti od vaših potreba i klimatskih uslova možete birati od prozora koji blokiraju ultraljubičasto zračenje, preko različitih zatamnjenih materijala, do prozra koji ne propuštaju infracrveno zračenje. Takođe postoje i različiti materijali koji se nanose kao tanki slojevi na stakla i selektivno propuštaju svetlosne talase. Neki od njih su i foto osetljivi, odnosno potamne kada je svetlost jača, kako bi sprečile preterano zagrevanje prostorija. Sa ovim materijalima treba biti pažljiv i imati uvek na umu potrebe za osvetljenjem u različitim prostorijama, kao i količinu svetlosti koja dopire do objekta u toku godine.
Pored prozora, postoje različiti sistemi koji putem ogledala, ili nekih drugih medija, prenose sunčevu svetlost i osvetljavaju prostorije, čak i ako ne postoje prozori u njima. Cevi sa naročito postavljenim ogledalima mogu se ugraditi u plafone hodnika ili soba u kojima nema spoljašnjih zidova, te je nemoguće ugraditi prozore. Takođe postoje sistemi ogledala koji sakupljaju i usmeravaju sunčevu svetlost u prostorije, ili šalju svetlost kroz optičke kablove tamo gde je potrebna. Ovakvi sistemi su naročito pogodni za oblasti koje imaju slabu insolaciju i veliki broj oblačnih dana, ali i za višespratnice u gusto izgrađenim oblastima, u kojima većina stanara na nižim spratovima nema pristup prirodnoj svetlosti, usled senke koju bacaju okolne višespratnice.
Svi ovi pristupi problemu osvetljenja imaju za cilj da smanje troškove za električnu energiju, ali i da poboljšaju kvalitet života u samom objektu. U kombinaciji sa merama štednje i energetski efikasnijim veštačkim osvetljenjem, manji računi za struju opravdaće investicije u ovakve projekte nakon kratkog vremenskog perioda. Stoga svi ovi sistemi zaslužuju posebnu pažnju.
Izvor: ekokuce.com
